Nakon TV intervjua britanskog princa Harija i njegove izabranice Megan, pokrenula se velika društvena polemika u vezi sa korišćenjem ličnih podataka građana. U zanimljivom članku Washington Post-a, objašnjava se suština sprege tabloida i detektivskih agencija u pravljenju senzacija sa poznatim ili sa običnim građanima. Jedan od najiskusnijih američkih privatnih detektiva, priznao je da je tokom svoje karijere mnogo puta radio za tabloide i da je pritom koristio legalne baze podataka državnih institucija, na koje je imao zakonsko pravo. Postavlja se pitanje, da li se sme javno objaviti nečiji matični broj, ime bivšeg dečka, prvo zaposlenje majke…
U brojnim sudskim sporovima svetski tabloidi su često gubili i plaćali globu za nanetu štetu ili posledice. Pored sudova i suda javnosti, u Engleskoj postoje specijalizovane firme istražitelja (Byline Investigates) koje su sposobne da analiziraju rad nekorektnih detektivskih agencija. Nešto slično postoji i kod nas u formi nezavisnog istraživačkog novinarstva. U Evropi su od 2018. standardno uvedene GDPR procedure, i one se polako primenjuju i kod nas. Nažalost, to ne sprečava tabloide da bez provere objave nečije imovinsko stanje, zdravstveni bilten, seksualnost…- navodno u interesu javnosti. Posao detektiva je u Srbiji regulisan Zakonom o detektivskoj delatnosti, a i sami detektivi su svesni da još nekolko drugih zakona utiče na njihov rad.
26.03.2021 AS/DT